5. Мојсијева, глава 32

1. Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих. Иса. 1:2, Иса. 50:4

2. Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву. 2 Сам. 23:4, Јов 29:23, Псал. 65:10, Псал. 72:6, Псал. 74:17, Иса. 55:10, Ос. 6:4, 1 Кор. 3:6

3. Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег.

4. Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит. 2 Сам. 22:31, Јов 34:10, Иса. 26:7, Јер. 10:10, Дан. 4:37, Рим. 9:14

5. Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен.

6. Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио. 2 Сам. 7:23, Псал. 74:2, Псал. 116:12, Иса. 63:16

7. Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти. Псал. 77:5, Иса. 46:9

8. Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих. 1 Мој. 11:8, Мих. 2:5, Авак. 3:6, Зах. 9:2, Дела 17:26

9. Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог. 1 Сам. 10:1, Зах. 2:12

10. Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог. 5 Мој. 4:36, Нем. 9:20, Псал. 17:8, Приче 7:2, Језек. 16:6, Рим. 2:18

11. Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим, Откр. 12:14

12. Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога;

13. Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена, Јов 29:6, Иса. 58:14, Језек. 36:2

14. Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа. 1 Мој. 49:11, Псал. 147:14, Мат. 26:28

15. Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог. Псал. 89:26, Иса. 1:4, Иса. 44:2

16. На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га.

17. Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши.

18. Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.

19. Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје, 3 Мој. 26:11, Псал. 78:59

20. И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере. Мат. 17:17

21. Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их. 1 Сам. 12:21, Рим. 10:19

22. Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима. Плач 4:11, Јона 2:7

23. Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих.

24. Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских.

25. Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека. Плач 1:20, Језек. 7:15

26. Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи,

27. Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово. Псал. 140:8

28. Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума.

29. Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој! Псал. 81:13, Плач 1:9

30. Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао? Ис.Н. 23:10, Псал. 44:12

31. Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије. 1 Сам. 4:8, Мар. 15:39

32. Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка. Јов 20:14

33. Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин.

34. Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим? Јов 14:17, Иса. 65:6, Ос. 13:12

35. Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити. 1 Мој. 50:19, 1 Цар. 14:10, Псал. 94:1, Рим. 12:19, Јевр. 10:30

36. Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног. Суд. 2:18, 1 Цар. 14:10, 2 Цар. 9:8, Псал. 90:13, Језек. 5:13, Амос 7:3

37. И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше? Суд. 10:14, 2 Цар. 3:13

38. Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон.

39. Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке. 3 Мој. 14:48, 1 Сам. 2:6, Јов 5:18, Псал. 68:20, Иса. 41:4, Иса. 45:5, Ос. 6:1

40. Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека. 2 Мој. 6:8

41. Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме. Јов 20:25

42. Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима. Јов 13:24

43. Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој. Псал. 85:1, Језек. 38:17, Рим. 15:10, Откр. 6:10

44. И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин.

45. А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу,

46. Рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их. Дела 7:38

47. Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите. Приче 3:2, Дела 7:38, Рим. 10:5

48. У исти дан рече Господ Мојсију говорећи: 4 Мој. 27:12

49. Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу.

50. И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом.

51. Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим. 4 Мој. 20:11, Језек. 47:19

52. Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим. 5 Мој. 34:1