1. А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку. 4 Мој. 21:32, 5 Мој. 33:21, Ис.Н. 13:25, 2 Сам. 24:5, Иса. 16:8

2. И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:

3. Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан, 4 Мој. 32:36, 4 Мој. 32:38

4. Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке. 4 Мој. 21:24, 4 Мој. 21:34

5. Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.

6. А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?

7. Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?

8. Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу; 4 Мој. 13:4, 5 Мој. 1:22

9. И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ; 4 Мој. 1:10, 5 Мој. 1:24

10. И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи: 4 Мој. 14:11, 5 Мој. 1:34, Псал. 95:11, Јевр. 3:8

11. Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим, 4 Мој. 14:24, 5 Мој. 1:35

12. Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа. Ис.Н. 14:8, Јов 4:7, Псал. 37:29, Приче 11:31

13. И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом. 4 Мој. 14:33, 4 Мој. 26:64

14. А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља. 5 Мој. 1:34

15. Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ. 5 Мој. 30:17, 2 Дн. 7:19, 2 Дн. 15:2

16. А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.

17. А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље. Ис.Н. 4:12

18. Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство. Ис.Н. 22:4

19. Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку. Ис.Н. 12:1

20. Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску, 5 Мој. 3:18, Ис.Н. 1:13, Ис.Н. 1:14, Ис.Н. 4:12, Ис.Н. 22:1

21. Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,

22. И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом. 5 Мој. 3:12, 5 Мој. 3:20, Ис.Н. 1:15, Ис.Н. 11:23, Ис.Н. 13:8, Ис.Н. 13:32, Ис.Н. 22:4

23. Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи. 1 Мој. 4:7, 1 Мој. 44:16, Псал. 140:11, Приче 13:21, Иса. 3:11, Иса. 59:12, Рим. 2:9, 1 Кор. 4:5

24. Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините. 4 Мој. 32:16, 4 Мој. 32:34

25. И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.

26. Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским; Ис.Н. 1:14

27. А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш. Ис.Н. 4:12

28. Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,

29. И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство. Ис.Н. 12:6

30. Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.

31. И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.

32. Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.

33. И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо. 4 Мој. 21:24, 4 Мој. 34:14, 5 Мој. 2:30, 5 Мој. 3:1, 5 Мој. 3:7, 5 Мој. 3:12, Ис.Н. 12:2, Ис.Н. 12:6, Ис.Н. 13:8, Ис.Н. 14:3, Ис.Н. 22:4, 1 Сам. 13:7, Псал. 135:10, Псал. 136:18, Псал. 136:21

34. И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир. 4 Мој. 33:45, 5 Мој. 2:36, Иса. 17:2

35. И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју, 4 Мој. 1:1, 4 Мој. 1:3

36. И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку. 4 Мој. 32:3

37. А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим, Ис.Н. 13:19

38. И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише. 2 Мој. 23:13, 4 Мој. 22:41, Иса. 16:8, Иса. 46:1

39. А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде. 1 Мој. 50:23, 4 Мој. 26:29, Ис.Н. 17:1

40. И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели. 5 Мој. 3:12, Ис.Н. 17:1

41. И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова. 5 Мој. 3:14, Суд. 10:4, 1 Цар. 4:13, 1 Дн. 2:21, 1 Дн. 2:23

42. И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом. 2 Сам. 18:18, Псал. 49:11

4. Мојсијева, глава 31