1. После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору.

2. Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ. 3. И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.

4. А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса?

5. Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог. 6. А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим.

7. А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела.

8. И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља.

9. И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.

10. И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко.

11. Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог?

12. Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим. 13. Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо. 14. Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене. 15. Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје. 16. А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом. 17. Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам. 18. А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете. 19. Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;

20. Него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира?

21. А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана. 22. Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста? 23. А Господ рече Мојсију: Зар рука Господња неће бити довољна? Видећеш хоће ли бити шта ти рекох или неће. 24. И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора.

25. И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.

26. А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору. 27. И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору.

28. А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им.

29. А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих! 30. Потом се врати Мојсије у логор са старешинама Израиљевим.

31. Тада се подиже ветар од Господа, и потера од мора препелице, и разасу их по логору на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око логора, на два лакта од земље.

32. И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повешаше их себи редом око логора. 33. Али месо још им беше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгневи на народ и удари Господ народ помором врло великим. 34. И прозва се оно место Киврот-Атава јер онде укопаше народ који се беше полакомио. 35. И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту. 4. Мојсијева, глава 10