2. Мојсијева, глава 13

1. И рече Господ Мојсију говорећи:

2. Посвети ми сваког првенца, шта год отвара материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје. 2 Мој. 22:29, 3 Мој. 27:26, 4 Мој. 3:13, 4 Мој. 8:16, 4 Мој. 18:15, 5 Мој. 15:19, Лука 2:23

3. И Мојсије рече народу: Памтите овај дан, у који изиђосте из Мисира, из дома ропског, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем. 2 Мој. 12:42, 5 Мој. 6:1, 5 Мој. 16:3, Псал. 114:1

4. Данас излазите, месеца Авива; 2 Мој. 12:2, 2 Мој. 23:15, 2 Мој. 34:18, 4 Мој. 33:3, 5 Мој. 16:1

5. Па кад те Господ уведе у земљу хананејску и хетејску и аморејску и јевејску и јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млеко и мед, тада да служиш службу ову овог месеца;

6. Седам дана једи хлебове пресне, а седми дан нека је празник Господњи. 2 Мој. 12:15

7. Хлебови пресни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у целом крају твом.

8. И казаћеш сину свом у тај дан говорећи: Ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира. Псал. 44:1

9. И нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен пред очима твојим, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крепком извео Господ из Мисира. 2 Мој. 12:14, 4 Мој. 15:39, 5 Мој. 6:8, 5 Мој. 11:18, Приче 1:9, Иса. 49:16, Јер. 22:24, Мат. 23:5

10. Зато врши закон овај на време, од године до године.

11. И кад те уведе Господ у земљу хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је, 1 Мој. 15:18, 1 Мој. 17:8, 1 Мој. 28:15, Псал. 105:42

12. Одвајаћеш Господу шта год отвара материцу, и од стоке твоје шта год отвара материцу, шта је мушко, да буде Господу. 2 Мој. 22:29, 2 Мој. 34:19, 3 Мој. 27:26, 4 Мој. 18:15, Језек. 44:30

13. А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али сваког првенца човечјег између синова својих откупи. 4 Мој. 3:46, 4 Мој. 18:15

14. А кад те запита син твој унапред говорећи: Шта је то? Реци му: Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропског. 2 Мој. 12:26, 5 Мој. 6:20, Ис.Н. 4:6, Ис.Н. 4:21

15. Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца човечјег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвара материцу, а сваког првенца синова својих откупљујем.

16. И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојим, да нас је руком крепком извео Господ из Мисира. 5 Мој. 6:8

17. А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи филистејској, ако и беше краћи, јер Бог рече: Да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир. 2 Мој. 14:11, 4 Мој. 14:1, 5 Мој. 17:16

18. Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изиђоше синови Израиљеви из земље мисирске. 2 Мој. 14:2, 4 Мој. 33:6

19. И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер беше заклео синове Израиљеве рекавши: Заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом. 1 Мој. 50:25, Ис.Н. 24:32, Дела 7:16

20. Тако отишавши из Сохота стадоше у логор у Етаму, накрај пустиње. 4 Мој. 33:6

21. А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња светлећи им, да би путовали дању и ноћу. 4 Мој. 9:15, 5 Мој. 1:33, Нем. 9:12, Нем. 9:19, Псал. 78:14, Иса. 4:5, 1 Кор. 10:1

22. И не уклањаше испред народа ступ од облака дању ни ступ од огња ноћу. Псал. 121:5