1. Мојсијева, глава 41 0041

1	2
1. А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
2. И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
	Јов 8:11

3. И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали. 1 Мој. 41:18

4. И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.

5. Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;

6. А иза њих исклија седам класова малих и штурих; 1 Мој. 41:22

7. Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.

8. И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи. 2 Мој. 7:11, Иса. 29:14, Дан. 1:20, Дан. 2:2, Дан. 4:5, Мат. 2:1

9. Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.

10. Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима, 1 Мој. 39:20, 1 Мој. 40:2

11. Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо. 1 Мој. 40:5

12. А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи. 1 Мој. 37:6, 1 Мој. 40:12, 2 Цар. 5:4

13. И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси. 1 Мој. 40:22

14. Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона. 1 Сам. 2:8, 2 Цар. 25:29, Псал. 105:20, Псал. 113:7, Проп. 4:14, Јер. 52:33, Дан. 2:25

15. А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне. Псал. 25:14, Дан. 5:16

16. А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону. 1 Мој. 40:8, 5 Мој. 29:29, Псал. 25:14, Приче 3:32, Дан. 2:22, Дан. 2:28, Дан. 2:30, Дан. 2:47, Дан. 4:2, Амос 3:7, Јован 15:15, Дела 3:12, 2 Кор. 3:5

17. И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.

18. И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.

19. И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.

20. И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,

21. И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.

22. Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;

23. А иза њих исклија седам малих, танких и штурих.

24. И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи. Псал. 60:11, Псал. 118:8, Псал. 146:3, Иса. 8:19, Дан. 4:7

25. А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио. Дан. 2:28, Дан. 2:45, Откр. 4:1

26. Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.

27. А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних. 2 Цар. 8:1

28. То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.

29. Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.

30. А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу, 1 Мој. 47:13, 1 Цар. 17:1, Псал. 105:16

31. Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.

32. А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.

33. Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.

34. И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година; 1 Мој. 47:24

35. Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,

36. Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.

37. И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.

38. И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји? 4 Мој. 27:18, Јов 32:8, Приче 2:6, Дан. 4:8, Дан. 5:11

39. Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.

40. Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.

41. И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском. Псал. 105:21, Приче 14:35, Проп. 4:13, Дан. 6:3, Дела 7:10

42. И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату, Јест. 3:2, Јест. 3:10, Јест. 8:2, Јер. 52:33, Дан. 5:29

43. И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском. 1 Мој. 45:8, Јест. 6:9

44. И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској. Псал. 105:22

45. И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.

46. А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску. 1 Мој. 42:8, 4 Мој. 4:30, 1 Сам. 16:21, 2 Сам. 5:4, 1 Цар. 12:6, 1 Цар. 12:8, Дан. 1:19

47. И за седам родних година роди земља свашта изобила.

48. И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.

49. Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја. 1 Мој. 22:17, Суд. 7:12, 1 Сам. 13:5, Псал. 78:27

50. И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског. 1 Мој. 46:20, 1 Мој. 48:5

51. И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог. 1 Мој. 48:1

52. А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје. 1 Мој. 48:1

53. Али прође седам година родних у земљи мисирској;

54. И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба. Псал. 105:16, Дела 7:11

55. Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.

56. И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској. 1 Мој. 42:6, 1 Мој. 47:14, 1 Мој. 47:24, Приче 11:26

57. И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи. 5 Мој. 9:28