1 Мој. 27:43, 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 28:19

1 Мој. 18:19, 1 Мој. 31:19, 1 Мој. 31:34, 2 Мој. 19:10, Ис.Н. 24:15, 1 Сам. 7:3

3. Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним онде жртвеник Богу, који ме чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао. 1 Мој. 28:20, 1 Мој. 31:3, 1 Мој. 31:42, 1 Мој. 32:7, 1 Мој. 32:24, Псал. 107:6

4. И дадоше Јакову све богове туђе који беху у њиховим рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема. Ис.Н. 24:26, Ос. 2:13

5. Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који беху око њих, те се не дигоше у потеру за синовима Израиљевим. 2 Мој. 15:16, 2 Мој. 23:27, 2 Мој. 34:24, 5 Мој. 11:25, Ис.Н. 2:9, Ис.Н. 5:1, 1 Сам. 14:15, 2 Дн. 14:14

6. И Јаков и сва чељад што беше с њим дођоше у Луз у земљи хананској, а то је Ветиљ. 1 Мој. 28:19

7. И онде начини жртвеник, и назва оно место: Бог ветиљски, јер му се онде јави Бог, кад је бежао од брата свог. 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 28:15, 1 Мој. 28:22, 1 Мој. 35:1, Проп. 5:4

8. Тада умре Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут. 1 Мој. 24:59

9. И јави се Бог Јакову опет, пошто изиђе из Падан-Арама, и благослови га, Ос. 12:5

10. И рече му Бог: Име ти је Јаков; али се одселе нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надеде му име Израиљ. 1 Мој. 17:5, 1 Мој. 32:28

11. И још му рече Бог: Ја сам Бог Свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих. 1 Мој. 17:1, 1 Мој. 17:5, 1 Мој. 47:27, 1 Мој. 48:3, 1 Мој. 48:4, 2 Мој. 6:3, Јевр. 7:10

12. И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе семену твом даћу земљу ову. 1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 1 Мој. 26:3, 1 Мој. 28:13, 2 Мој. 32:13

13. Потом отиде од њега Бог с места где му говори. 1 Мој. 17:22

14. А Јаков метну споменик на истом месту где му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели га уљем. 1 Мој. 28:18

15. И Јаков прозва место где му говори Бог Ветиљ.

16. И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај. Рута 4:11

17. И кад се веома мучаше, рече јој бабица: Не бој се, имаћеш још једног сина. 1 Мој. 30:24

18. А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надеде име Венијамин. Дела 7:8

19. И умре Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем. 1 Мој. 48:7, Рута 1:2, Рута 4:11, Псал. 132:6

20. И метну Јаков споменик на гроб њен. То је споменик на гробу Рахиљином до данашњег дана. 1 Сам. 10:2

21. Одатле отишавши Израиљ разапе шатор свој иза куле мигдол-едерске. 1 Дн. 5:1, Мих. 4:8

22. И кад Израиљ живеше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца свог. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова. 1 Мој. 49:4, 1 Дн. 5:1

23. Синови Лијини беху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон; 1 Мој. 46:8, 2 Мој. 1:2

24. А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин; 1 Мој. 43:29, 1 Мој. 44:27

25. А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;

26. А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.

27. И Јаков дође к Исаку оцу свом у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, где Аврам и Исак беху дошљаци.

28. А Исаку беше сто и осамдесет година;

29. И онемоћав умре Исак, и би прибран к роду свом стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.

1. Мојсијева, глава 34