漢 (ㄏㄢˋ)

1. А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сеђаше на вратима содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље, 00458 1 Мој. 18:2, 1 Мој. 18:22

2. И рече: Ходите, господо, у кућу слуге свог, и преноћите и оперите ноге своје; па сутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: Не, него ћемо преноћити на улици. 00459 1 Сам. 25:35, Лука 24:28, Јевр. 13:2

3. Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хлебова пресних, и једоше. 00460 1 Мој. 18:8

4. И још не беху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свих крајева, 00461

5. И викаху Лота и говораху му: Где су људи што дођоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо. 00462 Суд. 19:22, 1 Цар. 14:24, Иса. 3:9, Иса. 4:1, Рим. 1:24, Јуда 1:7

6. А Лот изиђе к њима пред врата затворивши врата за собом, 00463 Суд. 19:24

7. И рече им: Немојте, браћо, чинити зла. 00464

8. Ево имам две кћери, које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима шта вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су зато ушли под мој кров. 00465 1 Мој. 18:5, Суд. 19:24

9. А они рекоше: Ходи амо. Па онда рекоше: Овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човека, на Лота, и стадоше истављати врата. 00466 2 Мој. 2:14, Дела 7:26, Дела 7:28, 2 Пет. 2:7

10. А она два човека дигоше руке, и увукоше Лота себи у кућу, и затворише врата. 00467

11. А људе што беху пред вратима кућним уједанпут ослепише од најмањег до највећег, те не могаху наћи врата. 00468 2 Цар. 6:18, Дела 13:11

12. Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде; 00469 4 Мој. 16:26, Ис.Н. 6:22, Ис.Н. 7:1, 2 Пет. 2:9

13. Јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо. 00470 1 Дн. 21:15

14. И изиђе Лот, и каза зетовима својим, за које хтеде дати кћери своје, и рече им: Устајте, идите из места овог, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовим учини да се шали. 00471 2 Мој. 9:21, 4 Мој. 16:21, 4 Мој. 16:45, Јер. 51:6, Јер. 51:45, Лука 17:28, Лука 24:11, Откр. 18:4

15. А кад зора забеле, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју, и две кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тог. 00472 Иса. 1:28

16. А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и две кћери његове, јер га беше жао Господу и изведоше га и пустише га иза града. 00473 1 Мој. 34:7, 1 Сам. 2:9, 1 Дн. 16:34, Псал. 25:10, Псал. 31:23, Псал. 32:10, Псал. 33:18, Псал. 34:22, Псал. 97:10, Псал. 145:20, Приче 2:8, Ефес. 2:4

17. И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и не обзири се натраг и у целој овој равни да ниси стао; бежи на оно брдо да не погинеш. 00474 1 Мој. 14:10, 1 Мој. 19:26, Јевр. 2:3

18. А Лот им рече: Немој, Господе! 00475

19. Гле, слуга твој нађе милост пред Тобом, и милост је Твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем. 00476 1 Тим. 1:14

близу