1. Мојсијева, глава 6

1. А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.

2. Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. 5 Мој. 7:3, Јов 1:6, 2 Кор. 6:18

3. А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година. Псал. 78:39, Лука 19:42, Гал. 5:16, 1 Пет. 3:20

4. А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу.

5. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле, 1 Мој. 2:21, 5 Мој. 29:19, Јов 22:15, Мат. 15:19, Рим. 1:28, Рим. 6:20

6. Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. 4 Мој. 23:19, 1 Сам. 15:11, 1 Сам. 15:29, Иса. 63:10, Ефес. 4:30

7. И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.

8. Али Ноје нађе милост пред Господом. 1 Мој. 19:19, 2 Мој. 33:12, Лука 1:30, Дела 7:46

9. Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.

10. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.

11. А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

12. И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи. Псал. 14:2, Псал. 33:13

13. И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. Језек. 7:2, Амос 8:2, 1 Пет. 4:7

14. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.

15. И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;

16. Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.

17. Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути. Рим. 5:12, Рим. 5:14, 2 Пет. 2:5 18. Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.

19. И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.

20. Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.

21. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. 1 Мој. 1:29, Псал. 104:26
22. И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини. 1 Мој. 7:5, Јевр. 11:7